Dokaz

Dozvoli mi, čitaoče, da te sa samim sobom suočim! Pitam te, živiš li? Ti mi odgovaraš da zacelo živiš i postavljenom se pitanju u lice smeješ. Ali vazduh što udišeš ustajao je od tvog tavorenja. Ako i nije, onda miriši na stege, na međe, na nerođene želje. Ispričaću ti kratku priču, čitaoče, a ti ćeš … More Dokaz

Mašinovođa

Razgovori. Lično, dvolično, neminovno, slučajno, smisleno, besmisleno vođeni. Bezbrojni. Iznuđeni, oslobađajući, teški, ohrabrujući, umarajući, inspirativni. Kome se dajete dok razmenjujete reči? Vagate li ih? Kad pretegne, uzimate li ih nazad? Čime razgovarate? Samo rečima? Grešite. Ćutanjem. Poklonom. Nerazumevanjem. Odećom. Ljutnjom. I pogledom govorite. Sa kim to razgovarate? Samo sa ljudima? Sa sobom ili sa Bogom? … More Mašinovođa

Gracija

Ima tih prvih susreta kada osetiš da se nešto u utrobi pomerilo. Pomeri se jer podrhtava od dražesnog pogleda oči u oči ili od silovitog odbleska onoga što si ti sâm, svim svojim čulima, tu ispred sebe doživeo. Čak i da postoje tek u obrisima, takvi susreti dosegnu u starost. Bivaju i sudbinski, dobri ili … More Gracija

Deseta Zevsova ćerka

Istresite ih iz džepova, uzmite u ruke i smrskajte do poslednjeg. Očistite od njih fioke, tresnite ih o pod i bez milosti izgazite. Zamahnite smelošću kao buzdovanom, rasterajte ih. Jer strahovi su najveće kukavice. Odmagliće čim osete vašu ushićenost životom. Kao razjareni ulični psi oni se hrane vašim strepnjama. Neka slome zube o prkos koji … More Deseta Zevsova ćerka