Senćansko toplo gnezdo

Tamo gde pred Tisu jesen baci boje, pa zajedno radost probude u nama. Lepa li si, senćanska jeseni! Tisa mi je rekla: “Ja ovde čuvam drugačije.” Skeledžija što povezuje dve obale i dva naroda, rekao mi je isto: “Ja ovde čuvam drugačije.” Zaljubih se u senćansku pijacu! U drveće pod čijim se krošnjama sakrila i čija joj senka čuva boje. Pregršt boja! U kaldrmicu pod lišćem, u bicikl i cigle. U osunčan duh senćanske oktobarske, pijačne subote. U ljude s osmehom na licu, a s mirom u glasu i u nogama. Tiša je od svih drugih pijaca na kojima sam bila. Tiša i drugačija. A ja čuvam drugačije.

Ne bih o istoriji. O bitki kod Sente u kojoj je “spašen Beč.” O Stevanu Sremcu u Senti rodjenom, o Ištvanu Seliju, članu Srpske akademije nauka i umetnosti. Ja ću o ljudima što istoriju danas pišu. O bojama Sente što prelivaju na crvene, bele i zelene tonove. Čujem im jezik i vidim ih mirne dok biciklom obilaze grad. Došla sam da upoznam gospođu Eržebet. Ona mi je otključala dušu ovog grada. Senćanska je jesen na dno Tise bacila taj ključ. Tisa da čuva njega, a ja da čuvam dušu senćansku.

Naslonjena na svoj bicikl, sačekala me je nedaleko od svoje umetničke radionice. Njen osmeh me je zagrlio, njene oči su pričale ushićeno. Otvorila je vrata i uvela me u svoj svet. U svoj život, poput slikovnice.

multikul srbija, senćansko toplo gnezdo, 13

Eržebet je nastavnica likovne kulture, rođena u Skorenovcu kod Kovina. Gimnaziju je završila u Bečeju. Godinu dana je u Beogradu studirala arhitekturu, a potom prelazi u Novi Sad na likovni smer Više pedagoške škole. Preci su se još davne 1884. godine doselili iz Transilvanije. Za njih je u Vojvodini sagrađeno selo u koje su sa sobom poneli običaje, pesme, jezik. Sačuvala ih je i nastavnica Erži. Govori mi o trideset i sedam godina provedenih u Osnovnoj školi „Lajoš Turzo“ kao o trideset i sedam proživljenih života. Stvarala je, zajedno sa svojim učenicima, obojene nove svetove, igrala se njihovim umećem i potpirivala dečju radoznalost idejama i bojama, nebrojanim. „Od svoje sam učionice napravila dom. Bio je okićen njihovim radovima i uvek vedar, topao…“ Topao kao gnezdo u kom se mladi spremaju za let. Ovog puta, nebom umetničkim.

multikul srbija, senćansko toplo gnezdo, 18

„Kako započeti novi život bez škole,“ pitala se Eržebet kada se približila penzija. U malom, mirnom gradu, poznavala je svu decu i njihove roditelje. Dve godine je pripremala i njih i sebe, za oproštaj od gnezda. Udahnula je duboko i krenula u pohod na umetnost s odraslima.

Od te 2010. godine organizuje međunarodne umetničke radionice u Senti. Književnost i muzika, uz likovno stvaralaštvo. Raku, keramičku tehniku, upoznala je na jednoj koloniji u Hrvatskoj. Odlučila je da istu organizuje u Senti. Svake godine, u Senti se okupljaju mnogi afirmisani umetnici iz Slovačke, Rumunije, Mađarske, Slovenije.

Gde god da je Eržebet, tu je toplo gnezdo. Rađaju se u njemu nove zamisli, a duh mladi udara krilima, spreman da s obale Tise poleti u svet. I spreman da uvek leti u jatu.

multikul srbija, senćansko toplo gnezdo, 15


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s