Multikul šetnje, najrazličitijih boja

Između priče i reportaže, često idemo u multikul šetnje. Njih ćete pronaći ovde.

Svratite, s vremena na vreme.

 

Zornića kuća.

Gde sam kupila šešir? Koji ruž koristim? Nebitno. Čije ću boje pretočiti u priče? Bitno. ♥️

Krčedinska ada. Divlji i pitomi, odveć slobodni. Dunavom gase žedj. Priroda im hrana. Prostranstvom zagrljeni, mira imaju u izobilju. I znate šta? Baš ništa im više i nije potrebno. Ukrala sam malo mira, kada me moji nemiri uhvate, da zatvorim oči i vratim se njemu. Koliko si nežan, čoveče? Koliko ljubavi u sebi nosiš? To je jedino što žele da znaju, kada te dočekaju i okruže. Na prvi pogled nepristupačno i nepoznato, na drugi pogled plemenito i inspirativno. A da li vi sudite na prvi pogled? Vidite li da se oni međusobno po bojama dele? Ne. Nemojte ni vi.

Trenutak u kom nakon čarobnog susreta sa Adom, sretneš i žitna polja ukrašena drvoredima jabuke. Sakupljamo ih zajedno, deca i ja, čeka se ručak na salašu. Jedan je Bogdan u maminom stomaku. Prijatelji su tu. I najlepše boje.

Zrenjanin. Sastanak na slepo. Gospodina iz Banata nisam sretala ranije. Znala sam samo da živi od boja, baš kao i ja. Za prvi susret smo imali tek dva sata. Taksi se zaustavio na Trgu slobode. Čim sam iskoračila, nju sam i osetila. Slobodu! Onu koju ti donosi čista ljubav. O, da! Ljubav na prvi pogled! Hodali smo ruku pod ruku, slušala sam ga očima. Retko to činim, priznajem. Dobar izgled mi ne hrani dušu. Ali na njegovu spoljašnost nisam ostala imuna. Arhitektura kojom se diči nasleđe je neizmerne lepote. Umeren i tih, drugačiji je od mene. Ko kaže da takve ljubavi nisu moguće? Duše su se srele…Svaki minut šetnje s njim otkrio je po jednu njegovu boju. A ima li šta lepše od toga da vam društvo pravi neko ko u sebi nosi mnoštvo svetova? Pa da vam priča o Reformatskoj crkvi iz XIX veka, o njenom arhitekti iz Budimpešte i orguljama iz Beča. Da vam besedi o svim tim raznolikim ljudima koje je upoznao i čijim se zgradama danas ponosi: Gustav Frombah, Samuel Frajnd, Jovan Ekštajn, Šandor Kovač, Čeda Udicki, Živko Vukov… I pitam se, eto, ima li šta lepše? Nema, rekla bih. Zato što je samo jedna šetnja u takvom ti društvu, kao ceo jedan život, ceo obojeni vek…A kada me je doveo do reke  tada sam ga zagrlila najjače. Tu, pored mirnog Begeja, našem bajkovitom trenutku posvedočila je još samo Pravda što živi u obližnjoj Palati. Prvi susret se bližio kraju. Ali samo on. Ono najvažnije je tada tek počelo.

multikul srbija, šetnje 7 (2)Da mogu da pokucam na njena vrata, ovde u Francuskoj br. 29, znam da bih srela ohrabrenje za put koji sam izabrala. Na ovoj adresi je živela žena jednako ispunjena strašću prema pisanju, putovanjima i čarima Istoka. Tu bih upoznala Jelenu J. Dimitrijević (1862-1945. g.), književnicu, dobrotvorku, svetsku putnicu, feministkinju. Ona je 1897. godine objavila knjigu “Pisma iz Niša o haremima” i tako postala prva žena autorka proznog dela na srpskom jeziku. Ostavila nam je svoje putopise, a meni su najdraža njena “Pisma iz Soluna.” Jelena je u Solun otputovala kako bi proverila istinitost vesti iz stranih novina o položaju žena nakon Mladoturske revolucije. S neskrivenom ljubavlju je govorila o posetama “haremu” i razgovorima sa Turkinjama, svojim “sestrama muslimankama”. Zapisala je: “Od svih žena s kojima se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke.”
I zato, znam. Da mogu da pokucam na njena vrata, u njoj bih pronašla nadahnuće za nenaslućene boje… i to dok bismo uz čaj i na turskom divanile…💓

multikul srbija, šetnje 6Nije pogrešno sve što vam brane. Naročito kada vam brane da mislite, da budete ono što osećate. Nije se na te nametnute granice osvrtala ni Jelisaveta kada je njena porodica smatrala da ne bi trebalo da upiše tek otvoreni Tehnički fakultet, odsek za arhitekturu. Ni društvo joj, u to vreme, nije olakšavalo. Težak je bio put do zaposlenja i napredovanja. Nije odustala. Uporna i vredna Jelisaveta Načić realizovala je projekat osnovne škole “Kralj Petar Prvi” kod Saborne crkve, jedne od najmodernijih škola u Srbiji tog doba. I stepenice na Kalemegdanu. I prvu bolnicu za turbekulozne bolesnike na Vračaru. I mnoga druga dela. Ali je možda najvažnije njeno delo nama ostavljeno, pokazana borba za svoj san. Da je nastavi svaka žena i da je ostavi u amanet, svakoj sledećoj…

multikul srbija, šetnje 4Iz Beča, preko Ciriha i Firence, do Sofije i Beograda. Raznolik je imao put. Konstantin Jovanović, srpski arhitekta rođen u carskom gradu, sin je jednog od naših prvih fotografa, Anastasa Jovanovića. Nisu li ovo jedna od najlepših beogradskih vrata, na još lepšoj neorenesansnoj zgradi, nastaloj po uzoru na italijanske palate?
Znam da meni jesu.

multikul srbija, šetnje 10Na desnoj obali Save, tu gde je noseći stub Brankovog mosta, bivala je nekad Liman džamija. I danas joj boje žive u tragovima. One podsećaju na vreme s početka devetnaestog veka kada je, po navodima pukovnika K.S. Protića, na savskoj obali bilo “oko 60 turskih kuća i jedna džamija.” Niste znali? Zato otkrivajte boje svakoga dana! U svom gradu, u svom selu, u sebi. Dok šetate, dok hodate, a najviše u onom trenutku kada s telefona pogled podignete na neku građevinu u okolini. Ili na čoveka, o čijoj kulturi znate malo. Ili na čoveka čije vam boje tek naizgled deluju kao hendikep. Stiže i jesen, boja zlatnih, a najraznolikijih. Sakupljajte ih! I zagrlite!

Pokazujem na jednu godinu u dvadesetom veku. I na jednu zemunsku porodicu što je tada započela svoju tradiciju. Pokazujem na vrednosti u obodu svog šešira iz njihovog izloga. I na svoju želju da te vrednosti prosipam iz šešira dok hodam ulicama. Samo kad bi se kućama vratile… Svaki od ovih šešira napravile su vredne Aleksandrove ruke. Godine 1936. njegov je deda sa majčine strane, Pavle, otvorio svoju radnju. Mama je radila od devete godine, a Aleksandar je, evo, treća generacija. Počeo je sa svojih devetnaest. Deda je bio čuven u staroj Jugoslaviji, pravio je šešire za najpoznatije modiskinje. Od postanka do danas, njihovi divni komadi ukrašavali su predstave Madlenijanuma, serije “Vuk Karadžić” i “Miris kiše na Balkanu.” Bilo ih je još. A i sama porodica je raznolika. Aleksandrove bake su Srpkinje, jedan deka Čeh, a drugi, šeširdžija Pavle, Slovak. Koliko su lepi ovi šarenoliki ukrasi, toliko su lepe i boje ove zemunske porodice što ih svom gradu dodaje više od stotinu pedeset godina… I za dame i za džentlmene. I šeširi i kačketi. Nije lako napraviti kačket, govori mi Aleksandar. Iskrojiti, uklopiti, neki imaju i po 15 delova. Jedan šešir pravi se između pet i sedam dana. Ali traju dugo, i do dvadeset godina.
Materijali su prirodni. Slama, kora drveta, morska trava, a za zimske vuna, zečija dlaka. Ne radi se presom već najstarijom tehnologijom, na pari, materijal se tegli kao testo. I zato traju. Nije li lepo sačuvari za danas ono najlepše od juče?
I zato, ne čekajte da vas put navede u Zemun. Prošetajte do Zmaj Jovine i nagradite upornost. Dočekaće vas vredni Aleksandar. I tradicija u najrazličitijim bojama… Pružite ruku. Umesto onim “velikim” što svoje ime naplaćuju i za koje negde daleko “mali” ljudi, umorni i neretko gladni, prave slične ukrasne komade, pružite ruku lokalnim vrednim, poštenim zanatlijama. I umesto onima što kratko traju, pružite ruke kvalitetu. Zamenite našminkane onima koji će boje uneti u vaše srce. Znate li na šta mislim?

multikul srbija, šetnje 17“Bež’te slepci, idu Smederevci!”
“Znamo, oni dinar daju, a dva uzimaju!” Za ovaj sam stereotip čula po prvi put pre nekoliko dana, prilikom posete ovom gradu. Jeste li ga vi čuli ranije? Kažu da potiče iz vremena kada su tokom gradske litije nošeni crkveni barjaci ka vili Obrenovića gde ih je čekao kralj Aleksandar. Tada bi panduri (naziv za tadašnje čuvare javnog reda) razgonili masu i slepce koji prose.
A koje stereotipe u vezi sa našim gradovima i ljudima vi znate? Ima li lepih, poput onih da su najlepše Gružanke devojke!?

multikul srbija, šetnje 20“Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s’ mole slavnomu despotu da m’ otpusti
(Da m’ otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati črvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.“ 👉 “Orao se vijaše nad gradom Smederevom”, PRVA zapisana srpska narodna pesma iz 1497. godine, zapisana od strane jednog italijanskog pesnika, u gradiću nedaleko od Barija.

multikul srbija, šetnje 21Iz jedne od soba na spratu čuh glasove. Prišla sam terasi i pogled me je u sebe uvukao. Vinograd i Dunav nestrpljivi, spremaju se za doček.  Kroz prozor letnjikovca ugledah kralja Aleksandra i Dragu Mašin. Tek su se venčali. Dunavom su stigli u Smedrevo kako bi u ovdašnjoj crkvi još jednom razrešili vence. Tu ostaju naredna tri meseca. Pred očima mi se ukazaše boje njihovih leta na ovom dvoru. Jednog jutra igraju kriket i tenis. Kada bi brodom kupalište bilo doveženo, kralj bi se kupao, a kraljica pecala. Često bi jahali konje iz svoje ergele. A tek dvorski prijem! Na tremu je kraljeva garda, dok se iza muzičke pratnje čuje žagor umetnika. I Nušić je prisutan. Glumci izvode predstave. Kada dođe veče igraju društvene igre, šah, karte, a primetih i sto za bilijar.  Na svoje rođendane, poraniše do crkve. Obeležiše ih svečanim doručkom i večerom od četiri stotine gostiju. Tih dana odlikovaše umetnike, vajare, slikare… I činili su to svakog leta.
Sve do Majskog prevrata. Tada me je ovaj pogled ponovo izbacio na površinu i zahvalio na poseti… ♥️

multikul srbija, šetnje (2)Kažu da živi već skoro tri veka. Koliko li je oluja svojim snažnim korenom porazio? Koliko je dvoboja s vetrom dobio, koliko je vrelog sunca smirio zbog nas? Koliko je razgovora mučnih i radosnih u svoje krošnje sakrio? Koliko li je tuga i sreća pomazio svojim granama? Koliko je tajni sa klupe u nepovrat poslao s lišćem s jeseni?
A ko da se seti da mu u prolazu dodirne stablo i oseti da živi i diše. On je i te 1805. godine video kako dizdar Muharem Guša Karađorđu predaje ključeve grada. Video je i svečanu predaju municije i odlazak Turaka niz Dunav, u Vidin. Karađorđev dud je pod svojim skutom u čvor spojio kraj i početak i u svoje ga stablo duboko urezao. A ko da se seti i priupita da tu priču sa njim podeli… ♥️

multikul srbija, šetnjeTvrđava bdi nad prošlošću grada i čvrsto je veže za njegovo danas. Da se ne zagubi. Da ne zaluta u ćorsokak u ovom vremenu kada mnogi putevi baš tamo vode. A važno je svako juče. I lepo i ružno, i hrabro i kukavičko, i prijateljsko i dušmansko. Kakvo god da je, daje ti znak, “budi bolji!”, govori. Pa zato ne čekaj, budi! Bivaš li?
Čvrsto veži to obećanje za svoje danas. ♥️

multikul srbija, šetnje 14Znate li šta život boji? Zagrljaji. Raznoliki. Oni u naletu radosti, jaki toliko da kosti pucaju. I oni nežni, spremni da oteraju tugu. I oni kad voliš pa se čini da u rukama ceo tvoj kosmos spava. I pravi prijateljski, kad se podrškom zovu. I oni bez reči, s poljupcem u čelo. Mnogo vas je, hej zagrljaji, ima li šta od vas dražesnije?

multikul srbija, šetnje 9Ljudi odlaze, ali vraćaju se rode. Niz kaldrmu ovog banatskog sela nižu im se nebrojana gnezda. Uz vojvođanske kuće i traktore s plastima sena, na svakom te koraku prati duša jednog velikana. Mihajlo Idvorski Pupin. Naučnik, izumitelj, profesor. Čovek čije se ime svakodnevno pronosi hodnicima jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu, čuvene Kolumbije. A koliko često mi to činimo? Njegov Idvor se u spisima pominje još od 1690. godine. Ljudi su najpre živeli u zemunicama severnije od ovog sela, bliže Tamišu. Godine 1736/7. nastupa period kuge pa se narod seli na prostor današnjeg Idvora koji trenutno broji oko 750 stanovnika. U rodnoj kući Mihajla I. Pupina, preko stare osnovne škole koju je pohađao do Narodnog doma, njegove zadužbine, počinje priča o dobitniku Pulicerove nagrade nosiocu 18 počasnih doktorata i predsedniku Njujorške akademije nauka. “Jer gde je volja tu je i umeće.”

multikul srbija, šetnje 7Na ovim je prozorima, mladi Pupin, provodio sate u zvezde zagledan… 🌌🌌🌌 U njoj se rodio. Kuća porodice Pupin izgrađena je 1820. godine. Smatrala se imućnijom zbog bunara sa đermom (narod je tada išao na Tamiš po vodu) i tri sobe sa velikim vojvođanskim pećima (kuće su najčešće imale jednu sobu). Veliki naučnik je u njoj živeo do svoje petnaeste godine. “Ni Nikola Tesla ni ja ne bismo postigli ništa u životu da kao deca nismo bili zagledani u večno, prostrano i zvezdano nebo nad nama.”

multikul srbija, šetnje 11“Pohađao sam letnju pastirsku školu”, govorio je Pupin. Da bi sačuvali stoku od prelaska u tuđu njivu ili od kradljivaca, dečaci bi noževe zabadali u zemlju. Čim opasnost naleti jedan bi zadrmao nož, drugi bi naslonio glavu na sebi najbližu oštricu. Zvuk se tako prenosio. To je bio, eto, njihov prvi telefon bez žice. ⭐ A iza ovih je trošnih (a lepih) vrata Pupin naučio da piše. Nakon četiri razreda tu provedenih, školovanje nastavlja u Pančevu. Slede Prag, Nemačka i Amerika. Pratio je svoje zvezde, a i one su pratile njega… dok i sâm nije postao jedna od njih.

multikul srbije, šetnje 8Fotografija iz indeksa Mihajla I. Pupina sa Kolumbije. 🌟 Nakon upisa, kao spretan sportista, pobedio je tadašnjeg prvaka u rvanju, aktuelnog sporta na Kolumbiji. I u tom pobedničkom trenutku isticao je odakle potiče. Ne čudi otud ni to što je svom Idvoru poklonio i Narodni dom u čijem se parku 1979. godine podigao Pupinov spomenik povodom obeležavanja 125 godina od njegovog rođenja. Među prisutnim zvaničnicima sa Kolumbije bio je i Isidor Rabi, jedan od četiri Nobelovca, učenika našeg Pupina. Lokalni uča koji je događaju prisustvovao ispričao je da je Rabi ljubio stope svog profesora kako bi mu odao počast. Nobelovac je tada s oduševljenjem govorio o Pupinovoj harizmi koja je, kako kaže, kao svetlost obasjavala amfiteatar. I zbog te je činjenice, dodaje, amfiteatar uvek bivao pun…

multikul Srbija, multikul šetnje, 16“Blesavo i sa preterivanjem”, rekao bi. Tako je voleo Zemun. Ljubav je dokazivao delima i istinskom posvećenošću. Branko Najhold, zemunski hroničar, neumorno je prikupljao priče, razglednice, fotografije, istorijsku građu svog Zemuna. Ne postoji parče njegove prošlosti, kažu Brankovi poznanici, o kom nije mogao da ispriča priče. Sa svojom unukom je snimao emisije o Zemunu, osnovao je Salon karikature, čuvao je uspomenu na zemunske zanate, organizovao mnoge kulturne manifestacije. Nemačkog porekla, po nacionalnosti Zemunac, govorio bi. Preminuo je 2016. godine, a Zemun mu je poklonio mural.
Jedna od pedesetak knjiga koje je napisao nosi naslov “Zemunske ulice.” Pomislih kako bi lepo bilo prošetati sa njim ovim ulicama… Koliko bi se priča uvuklo pod kožu. Jer samo takve ljubavi, blesave, sa preterivanjem, mogu ostaviti neizbrisiv trag… 💓

multikul Srbija, multikul šetnje, 17Seljaci su, krajem XVII veka, potrepštine sa zemunske pijace nosili na adresu svojih mušterija. Zemunska gospoda nisu dolazila na pijacu. I zamislite samo koliko su toga propustila! Ako mene pitate, pijace su muzeji na otvorenom! Ruke baki (poput ove) i ruke dunavskih alasa čuvaju najrazličitije životne priče. Samo da pored njih zastanete, na trenutak, da se osmehnete. Njihovi proizvodi takođe govore. Dugačak put su prevalili. A da ne pominjemo raznobojne starine, od pisama do kožnih kofera. Ne kaže se uzalud da se jedan narod najbolje može upoznati na pijaci. Bilo je tada i Nemaca koji su prodavali švapski sir, mileram i puter. Zemunska pijaca je danas jedna od najposećenijih. I znate šta? Dolaze i gospoda! 💓✨

multikul Srbija, multikul šetnje, 15Ne viđam je često, ali za njom bih se uvek okrenula. Da kuće to mogu biti, rekla bih da je ova prava dama. Gracioznost i stil! A retko zastanemo da im se divimo, retko ih čak i primetimo, u svakodnevnoj žurbi. Kad bismo im još pokucali na vrata i ugledali boje koje čuvaju…Pa pogledajte je! 😍 Visoki plafon, islikani zidovi, mermer, neogotičkog duha prozori i vrata! Spirtina kuća u Zemunu pripadala je imućnoj cincarskoj porodici Spirta (Špirta) koja je u Zemun došla krajem XVIII veka. Bili su toliko uspešni trgovci tokom narednog veka da se, priče kažu, zlatni novac lopatama ubacivao u buriće i potom nosio u banku. Kuća je podignuta 1855. godine, po projektu bečkog arhitekte Hajnriha Frajhera fon Ferstla. Danas je u njoj smešten Zavičajni muzej.
Prava dama, zar ne?

multikul Srbija, multikul šetnje, 19“Kad sam bio u našem Zemunu, viđo m’ pobru Avaljanin-Porču, sa Avale kad topuz otisne, Topuz pa’ne u naš Zemun bio, Gerzelez je na mejdan izaš’o, ja ću njemu sad na mejdan sići…”

multikul Srbija, multikul šetnje, 14Fasada može da orone, ali ne i vrednost koju kuća čuva.
I krov može biti dotrajao, ali ne i sećanje na onog ko se pod njim rodio.
Dimitrije Davidović.
Tog 20. oktobra davne 1789. godine na svet je došao naš političar i diplomata, novinar i pisac Sretenjskog ustava iz 1835. godine, prvog ustava Kneževine Srbije.
Evo, dokaz je i ova kuća: nije bitan izgled, već suština. I priča koju neko/nešto u sebi, i sa sobom nosi. ❤️

multikul Srbija, multikul šetnje, 13.jpegŠetamo zemunskom kaldrmom. Od keltskog Taurunuma, preko austrijskog Semlina do mađarskog Zimony. Sa Milenijumske kule zagrlimo Dunav. Proćaskamo s alasima. Spustimo se s Gardoša i sretnemo obojene kućice. I one što su nam kulturno nasleđe. Pričaću vam o nekim od njih. Slavimo u kafanama. Zagrlimo i park. Pohvalimo Gimnaziju. Sa čuvene pijace upijemo život. Nahranimo kojeg labuda, a dušu u Madlenijanumu. Stomak ribom i palačinkama, i time se diči.
Na šta pomislite kada vam pomenu Zemun? I da li, kada u Beograd dođete vi koji u njemu ne živite, svratite i do Zemuna? ☺️❤️

Sećam se dana kada sam otkrila ovu slatku radionicu, pre skoro dve godine. Sećam se i da sam tada objavila fotografiju uz “uputstvo” o tome kako započeti najmagičnije, osunčano, jesenje jutro. Prvo poljubiš svoju ljubav. Potom, na putu ka poslu, otkriješ toplo mestašce ispunjeno francuskim đakonijama i pustiš da te obuzmu najdivniji mirisi i ukusi. I bivaš srećan.
Ovog juna, pre nego što dođoh do njih, nisam prvo poljubila svoju ljubav. Ta se izgubila. Ali ljubav osetih u razgovoru sa dve divne Francuskinje koje su još lepšim učinile Dorćol. Osetih je i u divnom čokoladnom tartu, u svakom zalogaju. Dok smo se upoznavale, ćaskale, fotografisale i smejale, potvrdih još jednom da u svakom trenutku koji živimo čuči neka vrsta ljubavi. I da samo čeka da je prepoznamo! 💞 Predstavljam vam La Petite Cantine! 😍 Najpre je u Beograd došla Klara. Ti avgustovski dani, pre četiri godine, bili su sivi, oblačni i kišni. Nije joj smetalo. Osetila je neverovatnu beogradsku energiju za koju se odmah vezala. Potom se vratila u Francusku, a sa njom je pošla i misao o preseljenju. Pratila je Klaru sve dok nije odlučila da se preseli u Beograd i tu ideju predloži svojoj najboljoj prijateljici Klem. Razmišljale su šta bi to autentično ponudile ovom gradu. I dosetile se, odlučile: carstvo francuskog peciva! Baš takvog su ukusa, verujte, carskog!
U početku nisu imale mnogo sredstava, ali uz Klarino značajno iskustvo u pravljenju kolača, hleba i peciva, uz zajednički trud, naporan rad i ljubav prema ovom poslu i gradu, ova avantura dve odlučne i hrabre devojke učinila je da u Beogradu žive srećne, istinski uživajući. Upitah i šta je ono na šta se teže navikava. “Ponekad nas pitaju”, započinje Klara, “zašto bi neko iz Francuske došao u Srbiju. Uvek je negde tamo lepše kada odeš na dan-dva, odgovorim im, nije sve u novcu. Ali onda, ako se ja uključim u kritiku nekih ovdašnjih društvenih pitanja, oni se pomalo naljute. Kako ja to mogu da kritikujem, a nisam iz Srbije, kažu.” Smeje se Klara. U Novom Sadu i Somboru živi njena rodbina, sa očeve strane. Da, otac je iz Srbije. A u Beogradu su njene reke, kojima se svaki dan vraća, bar u mislima, ako nema vremena da se do njih spusti…❤️ I kada je Klara predložila da se presele u Beograd, Klem nije dugo razmišljala. Iako je planirala život u nekoj azijskoj zemlji, prihvatila je Klarinu ideju. Klem ističe tu prisnost, česta okupljanja, zajednička druženja i opuštanje… kao nešto što je Beogradu svojstveno, a nije ranije sretala. I nju upitah šta je to ono nešto manje lepo. “Često se dešava da, kada ljude pitaš ko su, oni najpre kažu šta imaju, koje diplome, koji posao…a ništa od onog što je zaista bitno. O čemu razmišljaju, šta je ono što vole, ko su zaista…” Složila sam se. A složila sam se i po pitanju divnih beogradskih parkova koje ona često obilazi, s knjigom u ruci.
Svaki put kada negde otputuju i vrate se, kaže Klem, osećaju da su se vratile kući. “Beograd je dom”. ❤️ Kako opisati ukusni tart ispunjen gustom crnom (ili belom) čokoladom, limun-tart, tart punjen nadevom od badema i s kruškama na vrhu, hrskave kroasane s vanilom ili čokoladom, hleb-puding i sve druge carske čarolije… A i brojne slane đakonije! Svež francuski hleb, sendviči, kiš s povrćem, tart s lukom…Oh la la! Možda tako što ću reći da će vas mirisi i ukusi, ako sklopite oči na trenutak dok ih jedete, odvesti do vremena Marije Antoanete i njenih omiljenih recepata. Ove vredne četiri ruke sve to sprave svakog jutra, od domaćih sastojaka na francuski način, a od hemijskih dodataka koriste samo ljubav! Ljubav za Klaru i Klem, ljubav za @lapetitecantinebgd i bojama koje su Beogradu i Srbiji dodali! ❤️

multikul Srbija, multikul šetnje, 7Dorćolska me kaldrma dovela do tradicije. Nije bilo teško prepoznati je. Radoznalo sam provirila u izlog, videh stare fotografije i bočice parfema. Kao nekad. Koliko samo volim te zanatske radnje i ljude uporne, vredne, što svoje boje čuvaju i kada izblede. Otvorih vrata da se upoznamo. Jer od tradicije ništa lepše ne miriši… ❤️ Jedina preostala zanatska radnja koja se bavi proizvodnjom parfema. Nekada je bilo još dvadeset i dve, započinje priču domaćin i objašnjava da tada nije bilo industrijske proizvodnje. Njegova porodična tradicija seže do predratne 1941. godine kada su stric i deda otvorili prvu radnju na Topličinom vencu. Ona se zvala “Đurđevak”. Deda odlazi u penziju, a nakon rata stric prelazi u državnu službu te otac sâm nastavlja put, do 1948. godine. Država im oduzima radnju. Godine 1954. vlasti su ponovo dozvolile rad zanatlijama te se otac, veliki zaljubljenik u ovaj posao, zadužuje i otvara novu radnju, ovde na Dorćolu. Ime nije smelo biti isto, pa se otac odlučio za ime “Sava”. Baš su se tako zvali i deda sa majčine i deda sa očeve strane. Kako su do kraja života bili uspešne zanatlije, otac odlučuje da, za sreću, po njima i svoju radnju nazove. Nije lako ni danas. Sav taj marketing, dobra pakovanja i razvijena industrija, nemilosrdni su prema tradiciji…Ako bi gledao samo ekonomsku stranu, priča domaćin, verovatno bi i on posustao. “Ali u ovoj radnji sam odrastao”, govori sa osmehom. Tata i mama su morali mnogo da rade, da vrate dugove i posao razviju, pa je i on pomagao, makar da odvoji male od velikih čepova. I zato ne odustaje. A tu su i verne mušterije. Dolazi čak i treća generacija… Neke stvari nemaju cenu. Tradicija sigurno ne… ❤️ Upitah za proizvode. Nekada je bilo i dekorativne i preparativne kozmetike, pored mirisa. Voli da ih nazove tako jer tim terminom obuhvati i kolonjsku, toaletnu, perfemsku vodu, kao i same parfeme. Ljudi često potcenjuju toaletnu vodu, priznaje domaćin i napominje da su i Francuzi čak rekli: osoba sa pedantno nanetim parfemom i osoba sa komotno nanešenom toaletnom vodom, mirišu isto. ✨ Gasili su jedan po jedan proizvod. Takvo je vreme došlo. Imali su divnu liniju ruževa po kojoj su bili poznati, klasične i sedefaste, po francuskoj recepturi, sa prirodnim sastojcima. “Ostajao je na usnama ceo dan”. Lakovi za nokte i mnogi drugi proizvodi… čuvene linije L’amour. U izlogu su njeni tragovi. Namešten pre nekoliko godina povodom Noći muzeja u kojoj je radnja učestvovala, ponosno pokazuje bočice, pakovanja i proizvode iz 50-ih i 60-ih godina, prošlog veka. Zahvalih se ovom čuvaru tradicije na vremenu i prijatnom razgovoru, s nadom i željom da traju zauvek… ❤️

multikul Srbija, multikul šetnje, 6Da li ste znali da Tašmajdan “krije” pećinu i kamenolom? ✨ I to šalitrenu pećinu, po šalitri-soli što se koristi za pravljenje baruta. Nekada je ovde bilo u izobilju. Poznata još od vremena Rimljana, Tašmajdanska pećina poslužila je i Karađorđu da se u njoj sakrije, ali i Nemcima kao komandni centar tokom Drugog svetskog rata. Kažu i da je u pećini pronađen veliki broj kostiju nekadašnjeg groblja, ali i da u sebi čuva mnogo laguma, tajnih prolaza. Ko je za jednu šetnju pećinom, hm? 😁

multikul Srbija, multikul šetnje, 5A nedaleko od doma Ite Rine, u Molerovoj 88, živeo je Stanislav Binički (1872-1942), naš veliki kompozitor i dirigent. Autor “Marša na Drinu”, ode odvažnosti naše vojske u Prvom svetskom ratu, bio je oženjen Miroslavom Binički, koncertnom pevačicom, profesorkom solo-pevanja. Miroslava je zapravo Nemica Frida Blank (Frieda Blanke)! Stanislav je Fridu upoznao na Muzičkoj akademiji u Minhenu. Učestvovala je u osnivanju Srpske muzičke škole i u mnogo čemu bila važan saradnik svog supruga. Još jedna #multikul ljubav! Zagrli boje! ❤️

multikul Srbija, multikul šetnje, 4Junsku #multikul šetnju počinjemo na Vračaru! Tu u Katanićevoj broj 7 živela je Tamara Đorđević, rođena kao Italina Kravanja, a poznata pod imenom Ita Rina (1907-1979)! Ova čuvena glumica slovenačkog porekla svoju filmsku karijeru započela je 20-ih godina XX veka u Berlinu i tamo je doživela veliki uspeh. Prvi film ove lepotice je “Šta deca kriju od roditelja”, a tu su i “Erotikon” “Tonka zvana vešala”, “Centrala Rio” (ukupno njih 18). Kada su stigle ponude iz Holivuda, odlučila se za porodični život u Beogradu, kao supruga Miodraga Đorđevića, sa kojim se upoznala u Berlinu. Prihvatila je pravoslavlje, rodila dvoje dece. Nakon bombardovanja Beograda preselili su se u Vrnjačku banju i živelo se teško. Pričalo se da je Ita Rina radila i teže fizičke poslove i prodavala svoj nakit da bi svojoj porodici obezbedila opstanak. Nakon rata je radila u “Lovćen” i “Avala” filmu, ali osim male uloge u filmu “Rat”, nije mogla da se izbori za veća ostvarenja. Sahranjena je u Beogradu. Njeno ime se često sreće u ukrštenim rečima, pa je lepo, eto, da se susretnemo i sa pričom o njoj. ❤️

multikul Srbija, multikul šetnje, 3Ušla sam da pojedem sutlijaš. Mnogo ga volim. I odličan je bio. Orijentalni kolači žive tu, u Balkanskoj 36. Jedna goranska porodica već osamdesetak godina (kako reče dobra gospođa koja me je uslužila), čuva tradiciju u svom Orijentu. Tufahije, urmašice, baklava, alva, šampita, krempita, bal-sudžuk, žito sa šlagom… I tek poneki “noviji” slatkiš (poput Rafaelo kuglica). A ima i boze. I nekoliko belih stolova. I duh nekih prošlih vremena. Divno je probati kolač po receptu starih majstora, bez dodataka koje nam ovo čudno vreme nameće. Razumete već. 😉

multikul Srbija, multikul šetnje, 2Nikoli, bivšem rukometašu, priređeno je danas divno iznenađenje! 😍 Povodom Spasovdana koji grad Beograd slavi, Maestro je bio počasni gost na rukometnoj utakmici, a dobio je tortu i poklone. Najlepši je poklon, ipak, pobeda njegovog Partizana! Ljubav! 🤩💓🤩💓

multikul Srbija, multikul šetnje, 1I do naredne priče, kao i obično, živećemo boje i raznolikost! 💖 Tako ćemo danas, u #multikul šetnji, svratiti do Kosančićevog venca. Nedavno je ovaj kraj dobio novi izgled, ali je meni oduvek bio poseban. Ta kaldrma i stare fasade, mir i hladovina leti, pogled na Savu. Divota! 😍 A ime je dobio po heroju Ivanu Kosančiću koji je izgubio život u Boju na Kosovu. Divna balkanska arhitektura živi kroz Kafanu “?”, Konak kneginje Ljubice, a tu je i Saborna crkva, evropskog stila 19. veka. U njoj se nalazi grobnica Miloša Obrenovića, u kojoj je sahranjen i njegov sin Mihailo. Takođe, u crkvenoj porti, nalaze se grobovi Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. A da li ste znali da je Saborna crkva sagrađena po projektu pančevačkog arhitekte Adama Fridriha Kverfelda? 😊 Niste? Zato i učimo jedni o drugima, razgovaramo!

multikul Srbija, multikul šetnje 9Jeste li znali da je prva fudbalska utakmica u Srbiji odigrana u maju 1896. godine i to baš ovde, na Donjem Kalemegdanu?

multikul Srbija, multikul šetnje 10Ovo je Šafarikova ulica, ušuškana nedaleko od zgrade Politike, ukrašena divnim kućama-lepoticama stare arhitekture. 😍 A Pavel Josef Šafarik bio je slovački i češki pisac i lingvista koji je u periodu od 1819-1833. godine živeo u Novom Sadu i radio kao profesor i direktor gimnazije.💡Tu se i oženio, Julijom, iz Velike Kikinde! 💏 Šafarik je doprineo filologiji srpskog jezika u XIX veku svojim značajnim bibliografskim radom i pisanjem Srpske čitanke (Serbische Lesekörner) kojom je data istorija srpskog jezika i pogled na njegovo poreklo. 📚✏ Čuvajmo jezik i dobre #multikul ljude! ❤

multikul Srbija, multikul šenje 8Znate li kako bi glasila sledeća rečenica, a uz prevod turcizama u njoj: “Bajrakli džamija je na Dorćolu”? 😊 Džamija sa zastavom je na raskršću četiri puta! 💡Dorćol je, dakle, dört=4 + yol=put. Tu, u srcu Beograda, u Jevremovoj ulici, o istoriji besedi jedina bogomolja naših komšija muslimana.  U osamnaestom veku, tačnije 1730. godine, tokom austrijske vladavine Beogradom, ova džamija pretvorena je u katoličku crkvu i minaret je bio srušen. U drugoj polovini 1868. godine, ukazom kneza Mihaila Obrenovića, Bajrakli džamija je u potpunosti obnovljena i u njoj se počeo služiti verski obred. 🙏
Da li ste nekad imali prilike da svratite na bajramsku sofru koja se svake godine bogato spremi da se počaste svi dobri ljudi, gosti i prolaznici? ❤

multikul Srbija, multikul šetnje 6Ponedeljak, ponedeljak, e pa šta je, ako je ponedeljak nije…😀 Novi je dan, to se računa! 😎 Možda danas nećete obaviti transkontinentalni let od Pariza do Bombaja, ali ćete saznati ko je to učinio 1927. godine i tako dodati boje svim danu! 🙆 U Palmotićevoj, u jednom parkiću, blista bista Tadije Sondermajera (1892-1967)! ✈ E, on je taj neverovatni čovek, pilot, istraživač, vazduhoplovni inženjer, čovek sa tetovažom rode na grudima, jedan od osnivača Aeroput-a (današnja Air Serbia) i suparnik Miloša Crnjanskog u dvoboju! 🙊Rođeni Beograđanin, od oca nemačko-poljskog porekla i majke Stanislave, Tadija je nakon završene gimnazije otišao u Nemačku na studije, ali se po izbijanju Prvog balkanskog rata dobrovoljno prijavljuje u našu vojsku! 🌞 Mnogo bi se toga o njemu moglo saznati posetom Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu! 🔊 A tamo se čuva i jedan od prvih selfija u avijaciji koji je Tadija napravio tokom onog čuvenog leta s početka priče!

multikul Srbija, multikul šetnje 7Evo jedne pitalice dok šetamo #multikul Beogradom: Prave se od kamena, a imaju dušu, šta je to? Odgovor vidite na fotografiji! Ovo je jedna od beogradskih lepotica i nalazi se u Ulici Kralja Petra. Tu, na broju 71A, smešten je Jevrejski istorijski muzej i u njemu je, mnoštvom eksponata, ispričana priča o istoriji i kulturi ovog naroda. Izložba obuhvata područje cele bivše Jugoslavije, a muzejska priča započinje dolaskom Jevreja na ove prostore. Znate li kada je to bilo? U II-III veku! Postavka sadrži najrazličitije predmete među kojoma su i bračni ugovori (ketube)… Voleli ste moju priču o rabinici Kaminecki, zatooo… pravac u šetnju narednih dana! ❤

multikul Srbija, multikul šetnje 5Dobro jutro, multikul svete! Kakvi su nam planovi za danas? Imam predlog za Beograđane! Prepoznajete li zgradu iza mene? Tako je, Dom Jevrema Grujića!  Znamo da je gospodin Jevrem bio državnik i diplomata, jedan od najznačajnijih političkih figura 19. veka. A znamo li da je njegov sin Slavko bio oženjen gospođom Mejbl, Amerikankom, koja se svesrdno zalagala za afirmaciju Srbije preko granica! Između ostalog, 1915. godine u Njujorku osniva Srpski poljoprivredni komitet za pomoć, zajedno sa Mihajlom Pupinom! Eto još jedne #multikul priče! ❤ Zato posetite Dom da i nju upoznate! Iiiii…još nešto! U Domu je trenutno aktuelna izložba jednog od naših najvećih slikara, Paje Jovanovića! A Paja je bio oženjen Bečlijkom Herminom-Muni Dauber! Još jedna #multikul činjenica! Hajde da proverimo da li je izložen i njen portret!?

multikul Srbija, multikul šetnje, 4Da li bar ponekad zastanete dok žurite gradom, držeći telefon u rukama? Da li zastanete da osmotrite zgrade, ljude i duh samog grada/mesta u kom živite? Da li ga poznajete?
Mnogo je raznolikih osoba i događaja iz naše bogate istorije koji su vaš grad učinili baš takvim kakav jeste. Trebalo bi ih upoznati. Obogatiti se.
Evo, na primer, moj Beograd. Iskoristila sam jednu sunčanu novembarsku subotu i multikul prošetala, pa ću narednih nekoliko dana i vas povesti u tu šetnju. Za početak. Jer ću se truditi da i u budućnosti, između priča, prošetamo gradom zajedno. I osmotrimo ga, iz multikul perspektive. ❤
*
U ulici Cara Dušana, na broju 45, živelo je nekad Parno kupatilo braće Krsmanović (kasnije “Dunav”), po braći iz ugledne beogradske porodice koji su dali doprinos završetku izgradnje kupatila. Gradilo se od početka XX veka do dvadesetih godina istog. Osnovu je činio stari (turski) amam iz XVIII stoleća! Nekada su tu uživali Dorćolci, iz različitih slojeva društva, a danas je ulaz zapečaćen katancem. Kakve li se tek priče kriju iza ovih lepih vrata?

multikul Srbija, šetnje, 1multikul Srbija, šetnje, 3Pećina isposnica Prepodobnog Zosima Sinaita nalazi se u šumi, u podnožju golubačkih planina. U njoj je živeo i bogoslužio. Legenda kaže da ga je sam Miloš Obilić slučajno usmrtio loveći baš tu, nedaleko od manastira Tuman (XIV vek). Neverovatan prizor navodi vas da se zapitate: A koliko je meni potrebno za mir i sreću?


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s