Ako te pitaju ko si

„Ja sam Aida“, rekla je tiho, „i to je sve što znam o sebi.“

„Ja sam Reka. Znam odakle potičem ali ne znam koje će mi pritoke zamutiti tok. Znam mi  odredište ali ne znam koje će mi brane usput tok otežati. Znam mi snagu, znam mi lepotu. Ali ipak se ponekad iz svog korita izlijem.“

*

Sedela je na beogradskoj tvrđavi i netremice posmatrala ušće dveju reka. S mislima crnim koliko Dunav kad se zamuti, s mislima neukrotivim kao virovi Save. A samo su ta dva vodotoka mogla da ih umire i sa sobom odnesu, predaju talasima da ih potope. Tih se dana i sama Aida davila u nemiru. Pitala se kome pripada, u koga veruje, da li je u redu što se tako zove.

Sa Cetinja, preko Sarajeva, do Beograda. Kroz mnoštvo predela drugačijih, i pod uslovima u njima zatečenim, proticao je i protiče Aidin život. Kao reka. Šta su njenom toku oni dali dok ih je ulepšavala prisustvom, baš kao reka s predelima što čini?

A zacelo je dražesna Aida! I to ne zbog svoje izrazite fizičke lepote. Njen tok sušnim predelima donosi spas; srčanošću, ljubavlju, neizmernom milinom, u krajevima gde druge vode brzo poniru, ona je izvor.

Ako te pitaju ko si, multikul Srbija, 1

Ali, najednom, korito je počelo da plavi, oluja je donela mulj u kom su se nakotile misli devastirajuće. Nije više znala ko je. Sa svih strana pljušte identiteti, govore ti ko si, pritiskaju, ne daju da pratiš svoj tok. Mnoštvo je pritoka izazvalo kovitlac.

Da li su krivi roditelji? Da li je kriv rat? Da li je njeno biće danas ishod svega što joj se desilo, svega što su joj pritoke donele i odnele? Ili ona sama može birati ko će biti i kako će reagovati na ono što vidi na ulici, na televiziji, na ono što pročita u novinama? Shvatila je.

Aida je dobar čovek i to pripadanje sebi jedino je određuje. Te ljudske vrednosti što ih neguje i hrani, sve što ona sama jeste i nije, sve što voli i što joj ljubav uzvraća. Reke su je naučile. Ušće je iscelilo. One crne misli su, poput kamenčića bačenih u vodu, završile na dnu. I više se nisu vratile.

*

Sedela je na beogradskoj tvrđavi i netremice posmatrala ušće dveju reka. U rukama je držala svoju ćerku. Poslednjih godinu dana o sebi nastavlja da uči zahvaljujući njoj. Aida će je učiti da od svih identiteta koji  se danas nude, preuzme to da bude dobar čovek. I da zna gde je izvor ljubavi kojoj može uvek da se vrati. I da bude svesna da je ona sama ljubav. Moćnom rekom mnogo vode protekne, ali baš je u tome njena moć. Ne pripada ona gradu, državi, morima, okeanima, ni drugim vodama što joj se u tok mešaju. Reka najpre svom koritu pripada.

Ako te pitaju ko si, multikul Srbija, 2.jpeg

Ako te pitaju ko si, multikul Srbija, 3

 


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s