Besplatna lekcija o plivanju

Bogojavljensko jutro u predgrađu. Uskače u hladnu jezersku vodu. Ledila je telo dok ga je grejao uzvišeni cilj. Ka njemu je plivao. Nije ga video, ali je pratio glas iz dubine svog bića.

Duško, momak slep od rođenja.

Doplivao je do Časnog krsta i tada čuo tapšanje svojih prijatelja. Krst su mu ushićeno predali u ruke. Od radosti zbog njegove pobede, hladnoća je proključala.

A taj je trenutak ostao zamrznut. U Duškovom sećanju, u sećanju prijatelja koji su takođe plivali. U sećanju posmatrača na obali, ostaje zaleđen taj čas u kom je slepi mladić bez premišljanja zaronio u vodu od koje sva čula otupe. I izronio poštovanje, ne sažaljenje.

Ne čudi me. Jer to nije bio njegov prvi skok u nepoznato.

Dok smo u jednom beogradskom kafiću ispijali čaj, slušala sam o Duškovom životu. Govorio je odlučno. Nepokolebljivo. Znala sam odmah da dobro pliva životom. Po obrazovanju je defektolog. Nakon što je pokazao zavidne rezultate u srednjoj medicinskoj školi, upisao je fakultet. Knjige bi mu čitali roditelji, prijatelji i kolege, a on snimao. Pisao bi beleške Brajevom azbukom. Ili bi skenirano gradivo čitao, uz pomoć kompjuterskog softvera. Ali bi ostajao uporan sve dok ne prepliva, sve dok svoju zamisao ne oživotvori. Govori engleski jezik, a ovih dana se sprema za početak učenja nemačkog. Granice vide, izgleda, samo oni bez barijera.

Postoje i oni teži dani. Iz njih ispliva tako što gleda samo u ono što ima, u ono što on sâm jeste. Duško živi širom otvorenih očiju.

On je sportista, atletičar. Najpre se bavio sprintom, a sada je bacač diska. Više i ne broji titule državnog prvaka. Reprezentativac, učesnik evropskih i svetskih prvenstava. Takmičio se i sa sportistima bez hendikepa. Bilo je tada i onih podozrivih. Uvek ih ima. Ali takvi nam služe da usavršimo tehniku plivanja. Pa su i Dušku poslužili. Trener bi ga samo doveo do kruga iz kog bi on potom, uspešno bacivši disk, bacio i suštinu pred te sumnjičave.

Svira gitaru. Pucale su jagodice dok je učio, ali se nije obazirao. Koliko god da je voda hladna, koliko god da talasi prete da potope ili virovi da odvuku na dno, živiš samo ako neumorno plivaš.

Zato Duško, kada ga pitaju o životu bez vida, uzvraća nepogrešivom mišlju: Postoje ljudi kojima mnogo toga nedostaje, a nemaju hendikep.

Razmislite.

Kako se vidi sunce? Toplinom koju isijava.

A tako se vidi i čovek.

Kako se vidi ljubav? Kroz iznuđene osmehe, snažne zagrljaje i priređene male sreće.

A tako se vidi i život.

DSC_7715

* Zahvaljujem se Dušku na ustupljenim fotografijama.


4 thoughts on “Besplatna lekcija o plivanju

  1. Kada poslusate nekog vrhunskog umetnika kako svira neki instrument a sklad tonova koje proizvodi vam srcu prija to je dovoljno, ne treba vam vise znanja dovoljan je osecaj da je to nesto lepo. Tako i Bojana na umetnicki nacin punog senzibiliteta kroz knjizevnost nam pokazuje umetnost slaganja reci u recenice a recenica u celinu skladnih tonova koji se citanjem necuju uhom, ali se osecaju srcem.
    Lepa devojka lepo pise. Zar to nije divno?
    BRAVO BOJANA.

    Like

  2. Draga Bojana, s uživanjem čitam svaku tvoju priču, ova me je posebno dojmila. Zaiskrila mi je suza u oku, ne zbog sažaljenja prema junaku tvoje priče, već zbog istinskog divljenja i saznanja, da je ovaj svet ipak lepo mesto za življenje, sve dok postoje takvi ljudi i priče o njima. Hvala ti za svaku priču, samo tako nastavi.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s