Jesi li i ti jedan od njih?

Rodilo se. Još je sitno, samo majčin miris prepoznaje. Raste. Još je mâlo da bilo šta razume, samo boje od sveta uzima. A onda poraste još malo i zapazi: neki ljudi u njega prstom upiru. Ne razume ono zbog čega to čine. „Zar nismo isto,“ misli, „ljudi smo?“ Pogleda u sebe, napipa želju za životom. Pogleda u njih, opipa gordost. Ono vidi ruke, svoje da grle, njihove da odgurnu. Ono vidi noge, svoje da igraju, njihove da otrče. Ono vidi glavu, svoju što pokorno spušta pred prirodom, njihovu što nadmeno podižu pred drugačijim. Zašto onda taj prst prema sebi ne okrenu?

 *

Sedmi vek nove ere. Kanaudžu, prestonicu svog velikog carstva u Severnoj Indiji, vladar Harša  podigao je na samo šest kilometara obale reke Gang. Da mu u tome pomognu, pozvao je arhitekte, glumce, umetnike, oratore, najučenije ljude tog vremena i prostora. Potom je razmišljao o tome kako, na tako malom prostoru, prehraniti gusto naseljeni romski narod? Počeše da gaje cveće i spravljaju najlepše parfeme, mirisne vodice i kupke. Iz Indije, preko Horosana i Pakistana, slali su ih sve do Grčke. Sve je cvetalo. A da li bi moglo, bez pružene šanse, bilo šta ikada procvetati?

*

Dvadeset prvi vek, u predgrađu neke druge prestonice. Na kraju asfaltiranog puta, nasipom izdignuta,  dočekala me je pruga. Popeh se, preskočih šine. Prve, druge. Na ovoj strani nije bilo asfalta. Samo ljudi u blatu. Kažu mi da već decenijama gaze po kaljuzi. U tom romskom naselju, u domovima bez struje i vode za piće, žive nečije sudbine. Vidim dečji automobil zarobljen u mokroj zemlji. Vidim zasađene ruže što iz taloga u inat cvetaju. Ali ne vidim šansu, kao da je potonula u živom blatu…

Jesi li i ti jedan od njih, multikul, 6

Jesi li i ti jedan od njih, multikul, 3

Jesi li i ti jedan od njih, multikul, 5

Jesi li i ti jedan od njih, multikul, 9

*

I dok raste, gledajući te prste u sebe uperene, ono neretko s njima sraste, kao s komadom stranog tela. Njihova prisutnost žulja, ali je uporna. I tako odraste. Htelo bi bolje, a zaustave ga podsmesi. Htelo bi više, a odvrate ga podrugljivi pogledi. Ustukne kao da u nevidljivom kavezu živi, pa se odbije o te prste, njegove rešetke. Rođenjem mu je, čujte prsti, neko veći od vas tu šansu već dao!

*

Kada su u osmom veku iz Kanaudže krenuli u svet, poneli su sa sobom pismenost ocrtanu na simboličkim slikama. Poput tarota, i danas uspešno čitaju simbole. Odluku o tome kuda krenuti doneo je vođa plemena. I ko će sa kim sklopiti brak. Ali Romkinja je ta što je očuvala pleme, molila se Bogu da joj podari žensko dete, pa da je nauči kako mudra da bude i živi kroz svoju urođenu visoku emocionalnu inteligenciju. Romi su oduvek uvažavali one slabe i bolesne, širili ljubav, negovali mir. Snalažljivi i verni prirodi, njoj su poverili svoje živote. Pa dok su putovali oni su sakupljali začine i njima se lečili, oni su izvodili konje na poljanu i puštali ih da trče dok se dobro ne oznoje. Znali su da je u tom znoju so, na koju, kada već pena postane, bace meso, a potom ga nad vatrom suše. Oni su pravili valjak od bakra koji su žene punile testom za pogaču, pekle ga pa sredinu vadile, sipale u tu prazninu varivo i tako bi se nahranili. Priroda im, eto, nikad nije uskratila šansu.

*

Prugom je, baš tada, prošao voz. Kuće su im odmah pored, „kako li se tu noću i spava“, pomislih. Prilaze mi deca, stidljivo. Od njihovog oca saznajem da u školi moraju oprati obuću, kada se iz blata nje dokopaju. Dva mladića seku drva da se ogreju, jer život teče. Starija gospođa dobacuje: „Samo da mi unučići ovde ostanu zdravi…“ U naselju živi i nekadašnji fudbaler, priča mi o svom iskustvu u stranom timu. Koliko li je drugih šansi pokopano u ovom glibu?

*

Rodilo se.

Božji dar.

Čisto, dok na njega ne bace blato.

Jesi li i ti jedan od njih, multikul, 2

logo GIZ
Pisanje priče podržala je Nemačka razvojna saradnja u okviru regionalnog projekta “Socijalna prava za osetljive grupe” koji implementira GIZ. Zahvaljujem se na informacijama i gospodinu Zlatomiru Jovanoviću iz Razvojnog centra Rom Obrenovac

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s