Sreća trajna i nepokajna

“Ko može da tvrdi”, pomislih ugledavši ih, “da različite ne mogu biti svoje, jedna pored druge? I živeti, srećno živeti.” Dve devojke, od kojih jedna maramom pokrivene glave, koračale su ispred mene i razgovarale. „Bitan je samo osmeh što na njihovim licima opazih“, razmišljam, „čak i da je jedino zajedničko što su nosile“.

multiKULSrbija-Sreca trajna i nepokajna 3

 

Požurila sam u medresu[1]. Usledio je moj prvi susret sa reis-efendijom.

„Mi ne znamo u čemu je sreća, ali je tražimo“,  nadovezao se na moje misli reis-ul-ulema[2] Nasufović. Govorio je tiho, ali su mu reči bile gromke.

Uspeh je biti srećan u životu. A kako biti srećan? Šta je ono što nas čini srećnim? Eto, recimo, možda ova kafa mene čini srećnim, ali tebe ona ne interesuje. Ona u meni izaziva zadovoljstvo, a tebi ona ne znači ama baš ništa. Ona je moja sreća, nije tvoja. I bio bi zločin prema tebi ako bih se ljutio što ne piješ kafu i pitao kako je moguće da svoj dan bez nje zamisliš. Ljudi gledaju tuđ model sreće i kada ostvare sve to što neko drugi ima, shvate da oni zapravo nisu srećni. Zato što su išli tuđim, a ne svojim putem. Danas čovek pati od toga kako ga drugi vide, a ne šta on u sebi vidi. Dozvolimo li da se vodimo tuđim mišljenjima o sebi, imaćemo mnogo problema. Jer neretko ti drugi i ne misle. Kamo sreće da misle! Nametnuti su i njima standardi lepote i modeli uspešnog, odnosno neuspešnog čoveka. Danas se psihički ubijaju ljudi koji ne ispunjavaju te postavljene „kriterijume“. Ne zaboravite, čovek je najlepše i najpotpunije stvorenje koje je Bog stvorio! I kakav god da si, ti si najlepši.

multiKULSrbija-Sreca trajna i nepokajna 2

„A kako sačuvati mir?“, upitah.

„O miru može govoriti samo onaj ko u sebi mir nosi. Al Gazali, islamski filozof, rekao je da su za polovinu neverstava na zemlji krivi verujući ljudi. Ti verujući što nisu shvatili život po verskim propisima, odbili su one koji su mogli biti verujući. Mi razmišljamo glavom drugog, gledamo sebe očima drugih. Nikako da se u istoj toj meri posvetimo sebi  pa da sebe ljudski pogledamo. Kada bismo gledali sebe svojim a ne tuđim očima, slušali sebe svojim a ne tuđim ušima, shvatili bismo lepotu mira. I lako bismo ga tada preneli drugima. Ali ovako… Danas je savremeni čovek tuđ čovek. Nije svoj. Samo kada sebe spozna, tek tada on može o miru govoriti. Ljudi zaboravljaju šta znači biti čovek. Na nedavno održanoj hutbi[3]  pomenuo sam sledeći hadis[4]: Najbolji čovek među vama je onaj koji unese radost u srce drugog čoveka. I to je misija vere. Ako ste negde, u nekom razgovoru, ostavili makar i tračak radosti, uvek ćete imati dobar susret ponovo.“

Slušam mir u njegovom glasu, gledam spokoj u njegovom držanju. Reči reis-efendije odbijaju se o zidove prostorije slabe da ih zadrže, tako snažne one hrle napolje, da ruše zidine podignute među ljudima.

multiKULSrbija-Sreca trajna i nepokajna 4

„Musliman se najlepše oseća u džamiji, hrišćanin u crkvi, Jevrejin u sinagogi. Tvoja sreća ne ugrožava mene i moju sreću. Zašto bih se protiv nje borio? I Kuran kaže: „Da je Bog hteo, sve bi ljude sledbenicima jedne vere učinio“. Jednoumlje ne znači jedinstvo. Vidite da bi danas, svuda u svetu, najsrećniji da bude onaj čovek kog bi svi slušali. Zamislite, da svi misle kao ja? Pa ne bih imao sa kim da razgovaram. Važno je znati: Koga ljudi prihvate kao dobrog čoveka i Bog će ga takvog prihvatiti. Sve što radimo nagrađeno je emocijom za učinjeno delo. Ako nakon nekog svog postupka osetiš nemir u duši, znaj da to nije dobro. Moja pokojna nana je umela da mi kaže: „Želim ti sreću trajnu i nepokajnu.“ Razumeo sam šta znači trajna, ali isprva nisam znao šta bi tačno značilo nepokajna. To su one sreće zbog kojih se kajemo. Lažne, privremene, sreće što kratko traju.“

Silovite reči reis-efendije traže svoj put ka svim tim jednoumljem posednutim, od sebe samih otuđenim ljudima. Beležim ih i mislim: Da nam bar duše nisu ogoljene toliko da se svojevoljno ogrćemo tim prolaznim, lažnim srećama. Da nam je da pustimo dušu da se hrani medom, spravljenim od onog najlepšeg od svoje prirode i prirode ljudi oko nas.

multiKULSrbija-Sreca trajna i nepokajna 6

 

[1] Medresa je islamska verska škola.

[2] Reis-ul-ulema je titula koju nosi verski poglavar islamske zajednice, poglavar verskih učenjaka, hodža- imama.

[3] Propoved petkom.

[4] Reči proproka Muhameda sadržane u Kuranu.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s