Ples s vetrom

„Ispred mene sedi borac“, pomislih, čim je Žikica počeo da govori. Često prinuđen da život živi na vetrometini, on neretko zauzda taj vetar u svom pravcu tako da mu čak snaga postane. On u džepove sakuplja sunčeve zrake, pa kad je vetar najjači, krije ih u očima, da i tad sijaju. Kad vetar posustane, on kišom opere na njega bačeno kamenje da njima sebi bolje utaba put.

A baš takvi se ljudi, od svih više, životu raduju!

Vedar je i Žikica, Piroćanac u Nišu. Na osmehu i rečima, nije škrt.

„Borio sam se za svoje mesto u društvu“, započinje svoju priču dvadesetdevetogodišnji mladić, Rom. Tokom prva dva meseca od osnivanja škole plesa pridobio je čak četiri stotine članova, a većina je bila iz većinskog stanovništva. Ideja njegovih roditelja bila je da se obrazuje i iskoči iz društveno nametnutih okvira. Želeo je da upiše fakultet, ali iz opravdanih razloga, nije mogao dalje od srednje škole. Tada je odlučio da se neformalno obrazuje. Nije hteo da  sputava samog sebe. Priključio se centrima za romska pitanja i stekao iskustvo koje ga je osnažilo, učinilo da posluži kao dobar primer svojoj zajednici.

Žikica govori romski jezik, ali u  ranoj mladosti nije bio u prisnim odnosima sa romskom zajednicom. Kasnije, kako je sazrevao, pojavila se želja da bolje upozna svoj narod i njihov način življenja. Jer ih se on nikad nije stideo. A i zašto bi?

                                                                                                         Privatna arhiva

 

Radio je na radiju i televiziji u programima na jezicima manjina. Danas svojim Romima pomaže, usmerava ih, podučava. Vodi svoje i predvodi tuđe bitke, bitke svojih slabijih sunarodnika. Priseća se jednog događaja i priča mi:

„Ova ti je cigančica,“ glasila je poruka greškom poslata mladoj Romkinji zainteresovanoj za rad sa decom, u vrtiću. Umesto nekoj od koleginica, reči podsmeha odletele su onom kom su bile namenjene. Priseća se Žikica i sleže ramenima.

I pitam se, šta bi njena majka mogla da učini da zaštiti svoje dete od osećaja da manje vredi, nepravedno izazvanog? Kako da ga ostavi na vetrometini i već odmalena pripremi na kamenje, nauči da se brani suncem u džepovima? Isti su strahovi, iste su strepnje i majke čije je dete bolesno ili siromašno. Kao da život sam po sebi ne ume da bude dovoljno surov. I tako, dok im sude sve te predrasude, svakodnevno žive bitke svi borci, noseći svoje oklope od nade. Kada bolesnog pitaju zašto je smršao, kada punijem upute pogled prekora, kada drugog zamrze zbog različitih boja zastave sa parčeta zemlje na kom se rodio, kada verniku ljubav prema Bogu uskrate jer je put ka njemu drugačiji, kada osude tuđe izbore oni jednako grešni…shvataju li koliko su slabi? I koliko je mali čovek u njima.

A Žikica pod svojom zvezdom živi, ne životari. Rođaci žive van granica Srbije, ali on, kaže, mnogo voli svoj kraj. Zapita se ponekad, priznaje, kako se živi tamo negde…I da li tamo vetar slabije duva. Odrastao je uz roditelje džezere koji neguju i romsku tradiciju, ali su oduvek težili ka tome da budu nezavisni. I uspeli su. I on je uspeo. Bitke s vetrom dobija odavno.

DSC_0064-02

*Ova priča napisana je u okviru projekta “ZehnplusZehn” organizovanog od strane GiZ-a. Drop In Centar, u kom je Žikica angažovan, namenjen je prvenstveno ranjivim grupama stanovništva, uključujući mlade, žene, migrante, izbeglice, povratnike, LBGT populaciju, osobe sa HIV/AIDS-om, osobe sa invaliditetom, ali takođe je dostupan i svim građanima koji smatraju da su im ljudska prava na neki način ugrožena.
Drop In Centar predstavlja siguran, miran i prijatan prostor u kome možete dobiti besplatnu pravnu pomoć i psihološku podršku od strane iskusnih stručnjaka, posebno obučenih za rad sa osetljivim grupama i senzibilisanih za probleme iz oblasti ljudskih prava. Zaposleni u Drop In Centru, pored svog dugogodišnjeg profesionalnog iskustva u pravnom i psihološkom savetovanju, poseduju i neophodne ljudske osobine poput empatije, optimizma, predusretljivosti i spremnosti da pomognu.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s